Понедељак Мољац

Епермениа столидота

Данашњи мољац је прелеп врсте из споља Роцки Моунтаинс у Денверу, Епермениа столидота (Епермениидае). Ово је заправо већи узорак него што изгледа, о 20мм од врха крила да Вингтип. Они подигао, Сиви, чуперци крљушти на задњој ивици предњег крила одличан су карактер за ову породицу, као и круте чекиње на задњој тибији (такође донекле видљиво овде). Има 11 врсте у 2 родова у Сједињеним Државама, са вероватноћом да ће се открити још неколико. Колега кустоски помоћник Давид Беттман искључио је ову врсту користећи ревизију неарктичке врсте: ПДФ овде.

Срећан Дан Масакр

Plebejus acmon pair

Понедељак Мољац

Стигмелла сп.

Ове недеље делим малу, неугледан, и полукомпетентно раширене Нептицулидае у роду Стигмела из исте светлосне замке Прескота у Аризони као и претходних неколико Мондаи Мотхс-а. Обично не бих делио фотографију мољца који није у најбољем стању, али ово користим као пример технике. Не само да је овај мољац од 4 мм извучен са дна светлосне замке, али је био прикован и сушен преко годину и по дана. Увек сам чуо да је готово немогуће носити се са најмањим од малих; а углавном нисам. Некада сам мислио да их морате ухватити живе са светле плоче у бочици и еутаназирати тренутке пре ширења, све док никад, Нека се претходно и најмање осуше. Али како се испоставило, можете се опустити са пристојним примерком 24 сати и ширење наопако. Наравно, ако имате савршено свеж примерак који је избегао блендер са замком за канту, то би био далеко супериорнији примерак. Још боље, повукао си ми лист и сам гајио мољца. Већина ових Нептицулидае је специфична за домаћина и много је разноврснија него што смо им приписали. Чуо сам да би могло бити барем 100 нове врсте које чекају откриће само у САД.

Када Таксономија Макес врсте Лесс критично угрожене

Прича о многим Сан Францисцо лептира су добро познате и депресивно. Подручје је под великим утицајем људског развоја за више од два века и злогласни дом прве познатог примеру изумрле америчке лептир, тхе Xerces blue. Док друге лептири су виси на, or getting help to hang on like the Mission Blue, some like the Bay Checkerspot have continued to decline despite valiant efforts for reintroduction. Данас, the only known colony of the Bay Checkerspot is within Santa Clara County on a site called Coyote Ridge. It was twenty one years of intensive study of the checkerspot in the 1960’s and 70’s by the famous biologist Paul Ehrlich that provided the impetus for federal listing in 1987. Од 1998 the colonies he studied have since gone extinct. Here is an excerpt from a 1980 paper in the Journal of the Lepidopterists’ Друштво “Two California Checkerspot Butterfly Species, One New, One on the Verge of Extinction” (.пдф).

The Bay Checkerspot is already an endangered butterfly. This sad situation is all the more distressing since its populations are among the best knownecologically and geneticallyof any invertebrate. We are attempting to get official protection for E. e. bayensis and are designing some experiments to recolonize areas of suitable habitat that are now vacant.

Bay Checkerspot Bill Bouton

All efforts to relocate this butterfly have failed, and the future of this animal is not looking bright.

And so what exactly is this creatures name? In 1937 Robert F. Sternitzky described what he thought to be an overlooked San Francisco butterflyEuphydryas editha var. bayensis“. Those early descriptions of variations and races are roughly equivalent to today’s subspeciesand so the butterfly remained bayensis for decades and became a mascot for conservation. But where was the very first Euphydras editha from and how did the San Francisco bayensis differ? Unfortunately the original description is vague and the collecting locality is simply listed as “Калифорнија”, as was the unfortunate habit of Boisduval who described the butterfly 1852. But all hope is not lost since the famous French Lepidopterist was having specimens sent to him by the earliest California Lepidopterist, Pierre Joseph Michel Lorquin. An eager gold prospector and butterfly collector, Lorquin traveled California from 1849 до 1858 and again in 1869. Every butterfly that was sent back to France was a new species and subsequently described by Boisduvalwho of course named one of California’s most beautiful butterflies after Lorquin.

Enter Emmel, Emmel and Mattoon in 1994 who were writing the Systematics of Western North American Butterflies. In the process of cleaning up the mess of these early western species they had to designate a Lectotype for E. editha editha since Boisduval never fixed a Holotype in 1852. Essentially he named a new species without designating the taxonomic standard for the group, making future work ambiguous for taxonomists. Thankfully the travels of Lorquin have roughly been documented and we can ascertain that he should have been in San Francisco around 1849. Comparisons of the original specimens to the Bay Checkerspot made for an overwhelming case that it was this butterfly that was sent to France in the 19th century. The result of this finding therefore places the Bay Checkerspot Euphydryas editha bayensis into synonymy with the older name Euphydryas editha editha. The name bayensis effectively dissappeared because it was a re-description of a butterfly that was already known.

Euphydryas e. editha as it turns out has been known from coastal California from the bay region down to San Luis Obispoand so voila, the range of the Bay Checkerspot just exploded. But of course the story isn’t that simple and the butterfly didn’t become magically safe with a name change. Conservation groups and ecologist kicked and screamed and refused to accept the change, even the Xerces Society hasn’t jumped on board with the consensus of taxonomists out of what I can only assume is fear of the appearance that their butterfly is no longer endangered.

I’ll emphasize that this doesn’t mean that the populations in the bay are no longer threatenedthere is still a need for protecting these biologically significant populations as they are significantly declining. Habitats all throughout the region are facing ongoing and pernicious threats (пдф). All in all the name change is trivial, we can now call the Edith’s Checkerspot the Bay Checkerspot, and still fight to protect this butterfly. I’m unsure of what would be required to amend the federal register, and if it’s at all possible to expand protection of an animal like this without re-petitioning the endangered species act. So perhaps I can understand the failure to embrace the name change since from the outside it looks like their bug is no longer endangered. С друге стране, this could bring attention to populations of a butterfly that have been overlooked for decades.

 

Many thanks to John Pelham for conferring with me over this taxonomic headache.

 

 

Понедељак Мољац

Како о другом неидентификованим Гелецхиидае од истој локацији као и претходне узорка (Не.. Пресцотт Аризона). I’m taking a stab at this moth being in the genus Chionodesand it is superficially similar to the species Ц. цонтинуелла. Срећом ту је монографија ове групе (Мотхс оф Америца северу Мексика, свежањ 7.6) and I will be able to dissect and hopefully arrive at a better identification. The genitalia of moths are wonderfully sclerotized structures that can provide a wealth of characters used for identification. I’ll have to be sure to share images of what the genitalia look like soon!

 

Chionodes sp.?

Понедељак Мољац

Гелецхиидае смалл

 

Ово мољац је добар пример како пуно мојих мољаца су у овом тренутку – неидентификован! Ово је свакако Гелецхиидае, можете видети велике уптурнед палпс на предњој страни главе, и пројекција прст у облику на врховима хиндвингс. Само о једном од најлакших породица мицролепс да идентификују. И од општег Гесталт можда је то у Гноримосцхемини? Ако неко препознаје ову малу типа јавите ми, иначе ћу напасти литературу да покуша и траг име. Ова прелепа мољац је са планине су ван Пресцотт, ТХЕ – Јул 2010. Уместо ењоиабли, постоји толико мицролепидоптера да није лако идентификовани.

Заштитите Истраживање на терену Природњачком музеју

You may have already heard the shocking news regarding the impending changes at the Field Museum of Natural History in Chicago. Укратко, Музеј се налази у финансијској кризи и крупнијих промена ће бити реализован од стране новог председника, Ричард Ларивиере. То је вероватно да до половине истраживачког кадра (including tenured curators) will be laid off and all research departments will be dissolved intoscience and education”. Money will be spent modernizing the exhibits, all while gutting the scientific core of the museum.

Please take a moment to sign this petition and voice your concern: Protect Research at the Field Museum

Фиелд Мусеум оф Натурал Хистори

Пудла мољац и проблем Криптозоологија

Пре неколико месеци многи од вас вероватно наишао овај мема – чувени Поодле Мотх! И заиста у највећој мери извештавање је пола пристојан. Да, то је Реал. Да, то је мољац. Да, то је вероватно врста у Ласиоцампидае (вероватно род Артаце) као исправно указао Др. Јохн Равлинс.

Поодле Мотх (Артаце сп, можда. црибариа), Венецуела

Очекивао сам да је то све добро и добро, хеј постоје тона сладак месеци тамо и било је крајње време неко приметио! Нисам се потрудио да прочиташ чланак док колега га проследио мени од “Пријавите се на космички нбцневс.цом“. Оно што сам нашао је страшно хилариоус. НБЦ из неког разлога одлучили да наводе цриптозоологист који је био један од првих који је очигледно блог о овом мољац и покушати да га идентификују (неправилно, али није лоше напор за не-ентомолог). А онда приче попут ове у хришћанском Поште почели ничу свуда: Венецуеланске Поодле Мотх збуњује Научници. Из неког разлога, сви они воле да користе линије као “мистификујућа истраживачи”, или “збуњује научнике”. Увек сам забављао цака речи које се користе у причама попут ове – и не разумем зашто су толико популарни. Претпостављам да сваки пут научник каже “дечак је ово интересантно” она добија погрешно протумачена као они који се збуњени; што ме тера да новинар могу уживати куцају науку искључивање њеног имагинарног кули од слоноваче када дођу да кажу “Хеј, погледајте ове глупе научници чак не знам одговор”. И док смо често не знају одговор (то је нека врста нашег посла да открије те одговоре), то не значи да смо збунило. Посебно у овом случају, то је само пушистие мољац.

Нема стварне штете, али да цела ствар буде Цриптозоологи ми бесни. Мислим да је штета што цриптозоологист наббед толико публицитета а разговарали са фер износ од кредибилитета.

Цриптозоологи је не наука, нити ће то икада бити. Када Цриптозоологи врши као наука се зове биологија.

Да, постоје ораси тамо који верују да су спроводе праве науке, након разне приче у круговима и изградњу гомиле усмених “доказ” које никада изгледа да доведе до истине. Постоје реалне разлике између онога што научник и псеудосциентист ради. Кажу научник чује извештаје непаран животиња живи у дубокој џунгли – они крену на експедицији (после моли за финансирање) да раде тежак посао склапајући локалних приче и трекинг џунгле или роњење океани да пронађу узорке. Онда доносе те узорака кући, сецирати сваки детаљ, и објављује резултате у вршњачкој прегледао часопис. Ако су тада пронађен ниједан примерци који научник иде кући празних руку и ретхинкс могућност овог новог митског створења. Можда би им више средстава дати више времена на терену… (Увек одговор, право?) Али прича ту завршава, без доказа животиња не постоји. Ово је место где Цриптозоологи одступа од праве науке – они прихватају Анегдотски приче као чињеницу и никада признати пораз. Несси постоји јер људи видети га. Објашњење не може бити било велики низ од више могућих опција… јер свет цриптозоологист живи у је митски и суштински није реална.

Довољно ОК Рантинг, хајде да се надамо још сладак месеци ударају вести циклус!

Велцоме на нову локацију!

Добродошли у нови дом на Скептицал Мотх! Ја знам ажурирање блогроллу није толико забавно, али хвала вам за лепљење са мном. А пошто је то у понедељак – here is an Automeris io (Сатурниидае) из јужне Иллиноис, Мај 2012.

 

Живели и Срећна Нова Година!

Automeris io

Понедељак Мољац

Данашњи мољац је запањујућа микро и други створење из Барб Бартелл је двориште у планинама. To the best of my knowledge it’s a species of Mompha (Цолеопхоридае), вероватно claudiella,али немам позитивну идентификацију на овом буг још. Once I start digging through the micros from this site there are sure to be surprises!
Mompha sp.